U prošlom postu: Srela sam Klarka, i on je tražio da ga poljubim još samo jednom za rastanak. To sam učinila i Manuel nas je vidio. Naljutio se i pozvao me kod Zabranjene šume, gdje je raskinuo sa mnom. Ja nisam imla potrebu da više živim...
Nisam znala što da radim. Ustala sam sa kamena na kojemu sam sjedila, obrisala suze i zaputila se ka Hagridovoj kolibi. Iz kolibe su dopirali neki čudni zvuci. Prvo sam pogledala kroz prozor koji je zaboravio zamračiti i vidjela ga kako duboko spava i hrči. Da nisam bila u ovoj situaciji čak bi se i nasmejala. Otišla sam do vrata koja su bila sa druge strane kolibe i polako ih otvorila. Hagrid nije ništa čuo. Otišla sam do njegove: on to naziva kuhinjom? Sve je mirisalo nepodnošljivim ´mirisom´. Na jednoj od polica sam vidjela veliki nož, užasno prljav. Pa ako ne umrem od uboda, sigurno ću umrijeti od trovanja. Uzela sam ga i tiho izašla iz njegove kolibe. Vratila sam se na isto mjesto na kojemu sam bila prije. Pogledala sam u nebo, pustila nekoliko suza i u trenitku kada sam željela zabosti nož sebi u stomak čula sam vrisak:
„Ne!!“
Osvrnula sam se oko sebe i vidjela sam, nikog drugog, nego Maggie Riddle. Bacila sam nož i rekla:
„Što ti radiš ovdje? Sad me i špijuniraš. Koji ti je... vrag?“
Ona mi je prišla i mogla sam vidjeti da je užasno uznemirena.
„Ti nisi normalna“ rekla mi je i ja sam ponovo počela plakati. „Ja ću ti pomoći.“ rekla mi je i ja sam podigla pogled prema njoj. Zagrlila me je. Nisam mogla vjerovati sa kim sam postala prijateljica, a smatrala sam je prijateljicom u tom trenutku.
„Meni niko ne može pomoći!“ prošaptala sam kroz plač.
„Ja mogu. Pođi sa mnom.“ rekla mi je i pružila mi ruku. Nakon nekoliko trenutaka, ipak sam joj se pridružila.
Dok smo išli sve dublje u Zabranjenu šumu, upitah je:
„O čemu se radi. Kako ćeš mi pomoći.“
„Ja ti mogu pomoći samo tako što ću te odvesti jednoj osobi. On ti sigurno može pomoći.“
„A ko je to?“ upitah je znatiželjno.
„To je osoba koja će ti pomoći da pronađeš sebe, koja će ti pružiti sve što želiš i uz nju ćeš biti sretna.“
„Hoćeš li mi reći ime te osobe?“ upitah je ponovo.
„Voldemort.“ Reče ona. Na spomen tog imena, ja zastadoh. Nisam znala želim li njegovu pomoć. Bila sam iznenađena. Trebala sam razmisliti... To nije mala stvar. Naposlijetku sam shvatila da je Maggie upravu. Uz Voldemorta će mi biti najbolje. Nastavile smo hodati. Bila je magla, jedva se vidio prst pred okom. Nakon pola sata hodanja (barem mi se činilo da je pola sata) stigli smo na jedno mjesto gdje je bilo puno ljudi pokrivenih crnim kokuljama.
„Zdravo ljudi. Dovodim vam gosta“ reče ona veselim glasom.
Svi su me pogledali i bilo mi je baš neprijatno.
„Ovi ljudi su pristaše mojih roditelja: Smrtonoše i Paukovi sljedbenici.“ reče Maggie tiho obraćajući se meni. Bilo me je strah. Šta ako mi naude, ja ipak nisam na Voldemortovoj strani... Ispravka... Ja nisam BILA na Voldemortovoj strani, ali sada se sve promijenilo. Odjednom mi se počela sviđati ideja da ću biti zla... da ću moći nanositi ljudima bol kakvu su oni meni nanosili svih ovih godina...
„Ja sam Ashlee McGuire, drago mi je“ rekoh ja i vidjeh da nema potrebe da se stidim.
„Ja sam ju dovela.“ oglasi se Maggie „Želim da razgovaram lično sa ocem, majkom i sa njom. Kad smo kod toga, gdje je moj otac?“
„Trebao bi doći svake sekunde. Otišao je po tvoju majku. Malo je opasno da sama dolazi.“ bio je to Lucius Malfoy, otac od Draca. Pramen izblajhano-plave kose vidio mu se ispod kokuljice i tako sam zaključila da je on, a i Dracov glas nije mnogo drugačiji od njegovog. Shvatila sam da je on jednan od onih koji su nedavno pobjegli iz Askabana.
„Da li si sigurna da je dobro što dovodiš Izabranicu i Peti element među nas“ upita Lucius
„Ja ću dovoditi koga ja hoću i raditi ću što ja hoću, jasno?“ reče Maggie ozbiljnim i drskim glasom.
„Jasno je, Izabranice Tame.“
„Izabranica Tame?“ upitah ja tiho, a ona me pogleda onim obasnit-ću-ti-drugi-puta pogledom pa zašutih.
Nakon nekoliko minuta čekanja, i gledanja u prazno, bez ijedne riječi, čuo se zvuk sličan onome što se čuje kada se Grey (kućni vilenjak moje porodice) prebacuje i pogledah ka mjestu sa kojega sam čula. Opazih dvije spodobe, jednu sa jako lijepim plavim očima koje su bile izražene čak i u mraku, a druga spodoba je ima bijelu kožu. Pokušala sam ostati pribrana, ali mi je puls bio tri puta veći od uobičajenog. Voldemort i Lujiza su nam se približavali. Kada su se pridružili krugu kojemu smo svi mi pripadali, Voldemort se oglasi:
„Maggie, koga si to dovela?“ upita on strogim glasom. On je znao ko sam ja. Imala sam priliku da ga upoznam, kada sam saznala da sam Peti element.
„Tata, mama, moramo razgovarati“ reče ona „Nasamo!“ naglasi posebnim tonom.
„Uredu“ oglasi se Lujiza napokon.
Pljesnu tri puta rukama, i pored nas se iz zemlje poče stvarati koliba. Nakon što je napokon potpuno ´izašla´, Lujiza reče:
„Maggie, Ashlee, pratite nas“ i uđe u kuću ostavljajući nam otvorena vrata. Voldemort uđe poslije nas. Kada smo svi ušli u kuću, Lujiza ponovno pljesnu tri puta i počeli smo propadati kroz zemlju. Prozori su bili crni od zemlje, a Lujiza upali malu lampu koja se nalazila u kutu sobe..
„Lujiza, ti sa Maggie, a ja ću sa ovom.“ reče Voldemort.
„Uredu“ potvrdi Lujiza i uze Maggie za ruku, vodeći je u drugu sobu.
„Pa, kako si ti došla u naše redove“ upita me sjedajući na jednu stolicu, i pokazujući mi da i ja uradim isto, što sam odmah učinila jer sam mislila da mi stopala krvare od hoda, a usput sam negdje bacila jednu sandalu kojoj je pukao kaiš, pa sam bila bosa.
„Ja.. ovaj... Maggie me je dovela.“
„Kako te je našla u ovo doba noći u Zabranjenoj šumi?“ upita me ponovo
„Ja.. raskinula sam sa momkom i željela sam se ubiti, i ona mi je rekla da mi vi možete pomoći da pronađem sebe.“ odgovorih ja u jednom dahu (ni sama ne znam kako) „Znam sve o vašim smrtonošama, i svojevoljno sam došla ovdje. Želim vam se pridružiti. Želim biti zla“ rekoh ja sa pakosnim osmijehom na licu (ako se to moglo nazvati osmijehom, jer sam bila užasno tužna)
„A ko je tvoj momak?“ upita me Voldemort.
„Zove se Manuel.“ rekoh ja. Bilo mi je baš neprijatno sjediti za stolom sa Voldemortom i razgovarati o ljubavi. Pa zar ga ne zanima ništa pametnije??
„Slušaj.. sada malo ozbiljnija tema.. O tvom dolasku... Kada jednom odlučiš postati Paukov sljedbenik ili Smrtonoša, moraš znati da je to zauvijek, i da nema kajanja. To ti govorim na vrijeme. Moraš biti svjesna šta te čeka, i jesi li se spremna suočiti sa tim. Sada želim da mi kažeš da li si sigurna da želiš da budeš moj sljedbenik, i da mi zauvijek služiš?“
Nakon nekoliko trenutaka se trgoh i rekoh „Da!“ nisam razmišljala, bila sam sigurna u svoj izbor, već sam bila zadubljena u svojim mislima „Da!“ ponovih još jednom jako odlučno.
„Ti si pravi Smrtonoša“ reče on i uhvati me za rame, i odmah me prođe neka čudna jeza...
Oko dvije-tri minute nismo ništa progovarali, pa smo napokon čuli kako neko otvara vrata sobe. Okenuli smo se ka njima i vidjeli smo Lujizu i Maggie kako izlaze. Maggie mi je namignula, i znala sam da je sve uredu...

Nastavit će se....

PS: Znam da ovakakv preokret sigurno niste očekivali, ali se desilo. Sjedila sam u svojoj kući i razmišljala o liku koji sam stvorila... Priča bi se petljala u nedogled da ovo nisam uradila. Nadam se da vam se svidjelo ovo što sam uradila sa Ashlee, i da ćete me sada više čitati.
PPS: Prošli post je bio zaista kratak, ali ewo sada da vam se odužim... Molim vas pročitajte ga u cijelosti jer će biti jako bitan za ostatak priče.. Nadam se da nije predug...
PPPS: Ovaj post je posvećen mojoj najboljoj drugarici Roxy, koja mi je dala ideju da ovo uradim. Roxy, od sveg srca Hvala!!

Kiša je lila niz prozore Hogwartsa koji je izgledao kao ukleto mjesto... Munje su sijevale na sve strane... Stvarno me je bilo strah... Ja sam stajala naslonjena na zid jednog od mnogobrojnih hodnika na šestom katu zadubljena u svoje misli i gledajući u vrhove mojih cipela. Gledajući svoje cipele i razmišljajući vidjeh još jedan par dobro poznatih cipela.. onih koje sam mu ja poklonila... Podigoh pogled i vidjeh očekivano lice: Klark Duffin.
Zaustih da nešto kažem, ali on je bio brži: „Znam da nemam pravo da ti bilo što kažem, ali bih volio da me saslušaš.“ Kada je vidio da je ništa ne odgovaram, nastavio je: „Ovaj mjesec dana koliko nismo u vezi, bio sam opsjednut jednim duhom, slugom Voldemorta. Zato sam se ponašao onako ružno. Ne tražim da mi oprostiš, da se pomirimo, već samo tražim da shvatiš da ništa od onoga što sam uradio nije bilo svojevoljno. Želio bih da te poljubim, još samo jednom, za rastanak.“
Nisam znala što bih mu rekla... Opsjednut?? Bilo mi ga je žao... Nije on kriv.. Ali ne možemo ponovo biti zajedno... Ja prislonih svoje usne njegovim i poljubih ga kao nikada prije... Učinilo mi se kako je vrijeme stalo.. kako se sve oko nas počelo okretati i nestajati.. Nikada prije nisam osjetila nešto tako lijepo, ali se to moralo završiti.. U tom trenutku odmaknuh svoje usne od njegovih i samo prozborih „Zbogom Klark“.
Zaputila sam se ka dnevnom boravku Gryffindora. Rekoh lozinku Debeloj dami i sva potištena uđoh kroz rupu... Hermy, Vic, i Anna su sjedile i igrale neku čarobnjačku igru.. Pridružih im se u društvu.
„Gdje si stara?“ upita me Vic
„Ew me“ rekoh mrzovoljno
„Manuel mi je dao ovaj papir da ti ga dam..“ reče Anna i iz svoje palerine izvadi papir i puži mi ga.
Ja ga otvorih i pročitah tekst koji se činio samo brzo naškraban

Ash,

Večeras, u isto vrijeme
na istom mjestu...

Manuel

Znala sam šta to znači: na ulazu u Zabranjenu šumu, tamo gdje je počela naša ljubav... Pozdravih se sa curama i otiđoh do spavaonice. Skinula sam palerinu i obukla se. Legla u krevet i napravila sat da me probudi deset minuta prije ponoći. Čula sam i ostale cure kako su ušle u spavaonicu..
Komentirale su me:
„Kako slatko spava...“
„Večeras je bila neraspoložena, baš me zanima što se desilo...“
„Ajde da je ne probudimo.. brzo se presvlačite i na spavanje.“
Kao da su me pitale... Već za petnaest minuta se nije čulo ništa, već su svi zaspali... Nije bilo potrebe da me budi sat, jer sam ionako bila budna i stalno sam gledala na sat čije su kazaljke svijetlile u mraku... Kada je sat pokazivao deset minuta do ponoći, polako sam se izvukla iz pokrivača i zaputila ka vratima spavaonice....
„Gdje si krenula“ čuh nečiji glas i ostah ukopana na mjestu. To je bila Hermy
„Err.. krenula sam do WC-a..“ slagala sam brzo
„Oky... odoh spavati“ reče ona i ponovo spusti glavu na jastuk..
Ja sam čim prije izašla iz spavaonice i zaputila se ulazu u Zabranjenu šumu. Na jednom većem kamenu je sjedio Manuel. Nije bio baš raspoložen.... Ja sam mu prišla i kada me spazio ustao je.
„Ćao ljubavi!“, rekoh ja i priližih mu se da ga poljubim, ali on me samo odgurnu
„Manuel... što se...“ prekinula sam nakon što je svoj kažiprst stavio na usta u znak da zašutim. Oboje smo sjeli na kamen.
„Ashlee, vidio sam danas onaj poljubac sa Klarkom. Tako strastveno si ga poljubila... ne znam...“ govorio je a ja sam ostala u čudu..
„Manuel, mogu objasniti“ opravdavala sam se ja dok mi je suza padala niz obraz..
„Kakva korist... prošlost se ne može promijeniti...“ prekinuo me je „Uništila si me... vjerovao sam ti.. nikada se nisam nadao da ćeš napraviti toliku budalu od mene...“ govorio je on i suzdržavao se da ne počne plakati...
„Manuel, to je bio oproštajni poljubac!!“ prekidoh ga ja jer nije htio da me sasluša...
Tada on stade pred mene i prisloni svoje usne mojima.. ljubio me je... osjećala sam se predivno.. Mislila sam da smo se pomirili, a on se tada odmakao od mene i rekao:
„Griješiš.... ovo je bio oproštajni poljubac“ reče tiho i zaputi se ka dvorcu.. Ja ostadoh sjediti na kamenu, i lagana kiša poče padati... Nisam se obazirala..
„Moj je život završen“ rekoh sama sebi. Od tog trenutka sam razmišljala samo o jednoj stvari: Samoubojstvu.

Nastavit će se...

PS: Ej ljudi... odlučila sam da ne zatvorim ovaj blog, jer će se u sljedećem postu desiti nešto što je svatko od vas najmanje očekivao (ne brnite, neću se ubiti). Vidjet ćete o ćemu se radi... Natavite čitati blog i ostavljati comm...
PPS: Štafetu koju mi je proslijedila Ginny ću odjaviti na Angelini,(također imam novi post na tom blogu pa svratite) pa je molim da mi oprosti zbog toga....

„Ashlee McGuire, ako odmah ne digneš tu svoju lijenu guzicu iz kreveta, kunem ti se da idem sama na doručak.“ prodera se Hermy
Tada sam shvatila da stvarno moram ustati.
„Idem....“
Nakon lične higijene sam zajedno sa Vic, Hermy i Annom sišla u Veliku dvoranu. Manuel je već bio za stolom, pa ga samo poljubih i sjedoh za svoj stol. Iako su me probudile protiv moje volje, bila sam dobro raspoložena. Klark nije bio tu, ne znam zašto. Vidjela sam samo onu glupaču Lavender kako cmizdri. Pomislila sam da mu se nešto dogodilo, ali se to odmah sazna. Uostalom, nije me bilo briga...

***
Na časovima sam se pravo dosađivala. Na Povijesti magije smo učili o kralju Arturu, nekakvom kamenu u maču (ili bijaše mač u kamenu). Ma bilo bi to iole zanimljivo da nam predaje neko drugi a ne Binns. On i zanimljive stvari pretvori u ubistvo... Preobrazbu smo imali sa Slytherinima i učili smo o pretvaranju čovjeka u miša... Ja sam samo uspjela svog partnera (Malfoya) pretvoriti samo u pacova (mada se nije puno promijenio jer je ionako ličio na njega...). Potom je došlo proricanje (koje sam jedva čekala jer ću vidjeti Manuela..) Ne kapiram kak sam se u nekoga uspjela tako brzo zaljubiti... Zajedno smo sjedili. Bilo mi je malo neugodno jer sam zapostavila prijatelje, ali oni tvrde da je sve uredu.... Na Proricanju smo nešto učili o gatanju iz šalice kave. Kada je profesorica prišla našem stolu, ispustila je krik između vrištanja i divljenja.... Ma ništa novo, ona uvijek proriče smrt, pa se nisam previše brinula.
„Dijete, odakle ti taj prsten?“ upita me profa.
„Dobila sam ga od Manuela.“ rekoh ja
„Taj prste čini osobu uvijek sretnom...Nešto poput Felix Felicitasa i unikatan je.“
„Super...“
Tek sam tada shvatila da Manuelu stvarno nešto značim... Ne bi mi ga dao bez razloga. Ma volim ga.
***
Za ručkom mi je Harry rekao da mora hitno razgovarati, pa smo se dogovorili da se nađemo u knjižnici jer nas tamo niko neće moći da čuje. Nakon nastave sam otišla u knjižnicu na naše tajno mjesto.
„Pa.. o čemu si htio razgovarati?“ upitah ga ja
„Želio sam te upitati za savjet. Meni se ne sviđa Ginny, već Maggie, koja hoda sa Dracom.“
„Šta?“ rekoh ja te onda snizih ton „Jesi li ti normalan?“
„Ne znam šta se događa sa mnom, ali znam da je volim i da nije onakva kakvom je svi zamišljaju“
„Harry, moraš se dobro paziti,“ savjetovala sam ga ja „Ona je ipak Voldemortova kći i ja mislim da je na njegovoj strani“
„Ja sam siguran da nije. Ne znam samo što da radim“
„Ja sam te savjetovala, pa ti vidi što ćeš uraditi. Sada moram ići. Vidimo se.“
***
Poslije mi je neki prvačić rekao da je Dumbledore sazvao sastanak Izabranih. Ja sam već na to i bila zaboravila.
„Dobra večer“ pozdravio nas je profesor dok smo ulazili u njegov kabinet.
Nakon što smo svi sjeli na stolice koje je prizva, počeo je priču.
„Voldemort je ponovo u punoj snazi. Još pet njegovih pristaša je uspjelo pobjeći iz Askabana. Uz to je njegova žena Lujiza Brown bobjegla iz Bastille. Stvari ne mogu biti gore. Lujiza ima svoje pristače, Paukove sljedbenike, i oni će se, kako mi nagađamo, ujediniti sa Smrtonošama. Tada im se nećemo moći oduprijeti. Zlo će zavladati svijetom. Moramo spiječiti ujedinjenje Paukovih sljedbenika i Smrtonoša...“
Mi, Izabrani smo samo sjedili i nismo ništa progovarali.....

PS: Ljudi, ozbiljno razmišljam o zatvaranju ovog bloga. Ne sviđa mi se priča. Mislim da sam se skroz zapetljala u njoj. Ne znam ni sama što planiram. Mislim da ću završiti ovu godinu (što će biti u naredna 2-3 posta) i da ću ga onda zatvoriti. Voljela bih da iskomentirate da li vam se sviđa priča. Maybe me ubijedite da ju ipak nastavim.
PPS: Ako zatvorim ovaj blog, napravit ću novi, a ak vam nije bed da me posjetite na blogu Angelina Lily Allen na kojemu ima novi post i da ga komentarishete. Kissac od Ashlee....

Nekoliko smo minuta tako hodali bez riječi... Ja nisam znala zašto sam uopće pristala na ovu šetnju.... Kakva korist kada je moje srce potpuno zbunjeno....
„Godi li ti šetnja?“ naposlijetku me upita
„N-naravno“ promucah ja tiho
On zastade, a pošto me je držao za ruku i ja zastadoh... Diže pogled ka nebu i reče: „Imela... to znači da ti dugujem poljubac“ reče on i primače svoje usne mojima.... Bilo je ugodno.... Kada se odmakao od mene, reče odlučno
„Sviđaš mi se, Ashlee McGuire!!“ i kleknu na koljena... Izvadi kutijicu tamno plave boje iz svoje palerine i otvori je... „Ovo sam dobio od svoje mame... Od prvog je potomka moje obitelji. Majka mi je rekla da ovaj prsten darujem samo osobi za koju ja budem osjetio da je vrijedna i da osjećam nešto prema njoj... Mislim da sam pronašao tu osobu.... Ashlee McGuire, da li želiš biti moja djevojka?“
„Da, želim“ rekoh ja nesigurno...On mi stavi prsten na ruku. Odjednom osjetih kako je u mene ušla sva sreća ovog svijeta.... Činilo mi se da zračim nekom posebnom energijom... Nisam znala zašto, ali mi se činilo da sam postupila ispravno što sam pristala. On ustade sa zemlje na kojoj je klečao (nadam se da sam ispravno ovo napisala....) i ja utisnuh jedan poljubac u njegove usne... Zagrlila sam ga i ostala u njegovom zagrljaju neko vrijeme... Kada se odmakao od mene, reče: „Bilo bi dobro da krenemo...“
„Da“ potvrdih ja.. Spleli smo ruke i zajedno krenuli natrag ka dvorcu...
Kada samn ušla u dvorac, svi su bili na hodnicima i čula se ogromna buka iako su svi šaputali. Izgledali su kao da su vidjeli đavola. Nisam znala o čemu se radi. Tada u velikoj masi ljudi spazih Harryja i Hermione. Nisu izgledali srećno. Pokušah im prići vukući Manuela koji me je držao za ruku.
„Šta se dogodilo?“ upitah ja kada sam se probila kroz svu tu gužvu. Jedna suza se spusti Harryju niz obraz... U ruci je držao crni papir, i na njemu ispisano nešto zlatnim slovima...
„Megan....“ izusti Hermione, jer je Harry izgledao kao da ima knedlu u grlu
„Što se dogodilo sa njom??“ upitah ju ozbiljno....
„Ona je... nema je više“ reče Hermione i izgledala je kao da će početi plakati.. „Ostavila je samo oproštajno pismo... I ti se spominješ... “
„Ja.. ali zašto bi mene...“ tada uzeh pismo iz Harryjevih ruku i počeh čitati rukopis koji je izgledao kao kod prvačića... Činilo mi se da je plakala dok je to pisala:

Dragi Harry,

Kada buđeš čitao ovo pismo, mene više neće biti. Iako smo se mnogo puta svađali, želim da znaš da sam te uprkost svemu tome mnogo voljela i uvijek te smatrala bratom, iako to nisi bio. Bila sam isuviše ponosna da ti priznam da sam pogriješila u mnogim stvarima vezanim za tebe i za Ashlee... I njoj sam ostavila oproštajno pismo, pa će vidjeti o čemu se radi...
Što se tiče razloga zbog kojeg sam odlučila ovako rano, i na ovakav način okončati svoj život je ljubav... Znam da se sada sigurno mrštiš, jer misliš da to nije vrijedno za umrijeti, ali postoji jedna stvar koju sam ja smatrala takvom.
Kako i sam znaš, Leo je bio moja velika ljubav i sve je bilo uredu... mnogo sam ga voljela, i činilo mi se da se i on osjeća isto... Predala sam mu se u potpunosti misleći da ću ga voljeti do kraja života, kao i on mene. Napravila sam veliku pogrešku jer sam mislila da me on voli podjednako kako i ja njega.... Kada sam ga vidjela Lavender Brown u njegovom naručju, kako je iskorištava isto kako je i mene iskoristio, poželjela sam da me nema... Nisam bila na nastavi nekoliko dana, jer sam se razbolila, i nisam znala što da radim... Nisam znala da li Lea mrzim ili ga uprkost svemu tome još uvijek volim... Ljubav me je uništila do kraja i nisam osjetila potrebu da živim....

Dalje nisam mogla čitati... Već sam i ja uveliko plakala. Iako je nisam dobro poznavala, sve što mi je radila nije se činilo zlim....Dadon pismo Hermione i krenuh se prema anuelu. Pogledah ga i on poče brisati moje suze svojom nježnom rukom... Zagrlih ga snažno i on mi uzvrati....

Žašto se to moralo dogoditi?? Željela sam biti sama.... Nisam znala zašto?? Kako smo ja i Megan povezane toliko?? O čemu je riječ...

Nastava je obustavljena tog dana a ja sam ga cijelog provela u svojoj spavaonici... sama....

PS: Ljudi žao mi je to je post ovako kratak... Sljedeći će biti dug.. obečavam... Nemojte mi zamjeriti ako nekome zaboravim javiti ovaj post jer imam puno posta sada.. pravim još TRI nova hpff pa ne znam gdje sam....
PPS: Ponovo dodajem u likove jer izbacam dva lika a ko želi neka samo ostavi u komentare... Primam oko 5-10 likova pa će sigurno biti mjesta za sve koji to žele... A sada.... commentarishite...

„Tražila si nas, Gospodarice!“ reče jedna od njih poklanjajući mi se.
„Samo me zanima zašto se moj, sada već BIVŠI momak onako promjenio. Da li biste mi to mogle saznati?“
„Na zapovijed, Gospodarice! Učinićemo sve što je u našoj moći da zavirimo u tajne njegovog uma i saznamo razlog nagle promjene njegovog ponašanja.“
„Hvala vam puno.“
„Nema na čemu, Gospodarice. Vaša želja je nama zapovijed. Izvinite nas“ reče jedna od njih i obje žene nestadoše.

Malo mi je laknulo. Istuširala sam se i potom otišla u svoju spavaonicu, gdje su sve cure bile budne.
„Ash, jedva sam čekala da se vratiš“ reče Anna
„Što je frka? Ima neki problem?“ rekoh ja
„Ma nije to problem.“ reče Vic
„Daj govorite već jednom....“ rekoh je sada već pomalo ozbiljnim tonom.
„Danas je u školu došao jedan preeeeeesladak momak.“
„Pa kakve veze ja imam sa tim?“ upitah ja sjedajući na svoj krevet.
„Čuj kakve veze ti imaš. Momak je avion. Da si ga sam vidjela. Dok je hodao hodnikom, sve cure su ga gledale. A pošto smo shvatile da ti sigurno želiš napraviti Klarka ljubomornim, predlažemo ti da se pokupiš sa njim.“
„Dajte cure, šta sve vama neće pasti napamet. Ne mogu ja to tako raditi.“
„Ma daj.. Kako Klark može“ reče Ginny.
„Oky. Želim to. Sutra mi ga nabacite.“ rekoh ja još uvijek pomalo nesigurna...
„A u kojem je domu?“ upitah ja pomalo radoznalo.
„Hufflepuff na našoj godini.“
„Pa sutra imamo Proricanje sa Hufflepuffom.“ rekoh ja
„Super. To ti je prilika“ reče Pamela.
„Jeste. A sada me izvinite jer sam zaista mrtva umorna.“ Rekoh ja i složih se na svoj krevet. Zaspala sam u minuti....

***
„Gospodarice??... Gospodarice??“ čula sam nečiji glas.
Trgla sam se iz sna i pogledala oko sebe. Bile su to one dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju zašto se Klark promijenio.
„Oprostite Gospodarice što smo vas probudili ali nije bilo drugog načina da vam što prije kažemo ono što smo saznali.“
„Nema problema. Recite mi šta ste saznale“ rekoh ja sneno....
„Klarkov um je zatvoren. On pokušava svim snagama da se nečemu odupre, ali ne uspjeva. Pošto mu je um zatvoren bilo je nemoguće vidjeti šta on misli. Čak i kada smo pokušali zaposjednuti njegovo tijelo nismo uspjeli... Jedino znamo da se on pokušava oduprijeti nečemu što je slično Imperiusu. To nam je još uvijek nepoznato“
„Uredu je. Vi ste učinile svoje. Pustite mene da učinim ostalo. A sada ak ćete me izvinuti spava mi se“ rekoh ja liježući ponovo na krevet i u sekundi zaspah.

***
Ujutro me je probudila kiša koja se slijevala niz prozore moje spavaonice. Lila je kao iz kabla. Bilo mi je zaista teško ustati se. Obukla sam se lijepo zato što sam očekivala da ću se danas upoznati sa momkom o kojem su mi prijateljice pričale. Kada sam sa Vic i Hermy silazila u Veliku salu i prilazila Gryffindorskom stolu, Klark mi je prišao i rekao ozbiljnim glasom:
„Ono od jučer uopće nije bilo smješno“
„Po ponašanju tvojih /prijatelja ne bih baš rekla. Tresli su se od smijeha.“
„Ja želim da me ostaviš na miru da uživam u životu sa svojom curom.“
„Mda. Nikome ne može biti zanimljiv život pored te kučke.A i ja već imam momka.“ Rekoh ja i ugrizoh se za jezik /Pa kak sam to mogla reći?? Ashlee ti stvarno ne razmišljaš mozgom!!!!
„Ma nemoj. A ko je to?“
Nisam znala šta da uradim, te se samo okrenuh i uhvatih jednog momka koji je stajao iza mene za ruku.
„Ovo je moj momak“ rekoh Klarku. „Zove se...“
„Manuel.“ dopuni me taj momak
„Ali ja sam mislio...“
„Ti mislio?? Uh.. to je novost za mene da imaš čim misliti..“
Manuel se nasmija. Kada je vidio da smo pobjedili u ovoj svađi, samo se okrenuo i otišao. Tek tada nisam znala šta da radim. Okrenuh se ka momku koji mi je upravo spasio ponos... Nekoliko sekundi smo se gledali a onda smo oboje prasnuli u smijeh.
„Ovo je bilo gusto“ rekoh ja naposlijetku
„Da“ reče on gledajući u pod
„Hvala puno!!“ rekoh ja i poljubih ga u obraz. Primijetih rumenilo na njegovom licu. „Ja sam Ashlee, ali me možeš zvati Ash“
„Oky. U kom si domu?“ upita me kada se već malo oslobodio stida
„Ja u Gryffindoru, a ti?“
„Ja sam Hufflepuff. Tek sam jučer došao.“
Tada shvatih da se radi o momku o kom su mi frendice pričele.
„Bilo mi je drago upoznati te“ rekoh ja kada mi ništa drugo nije padalo na pamet.
„Meni također“ reče on i okrenu se.
Ja sjedoh između Anne i Hermy, a preko puta mene je bila Vic. Ispričala sam im šta se desilo. Dok su me one nagovarale da se skontam sa njim, ja sam u to bila nesigurnija no ikada, posebno nakon onoga što su mi rekle one dvije duše. On se odupire nečemu, što znači da on nije onakav svojom voljom. To mu ne smijem zamjeriti... I dalje ne znam šta da radim...
„Ja ti to preporučujem“ reče Vic „muškarci su jako ljubomorni i bezobrazni.“
„Slažem se. Ron je isti takav.“ reče Anna „njemu treba neko da mu pokaže da ne može sve biti po njegovom.To sam mu već nekoliko puta zamjerila, i na kraju sam shvatila da on nije za mene. Skroz je fush.“
„Hej pazi malo. O mom momku pričaš!!“ čuh Hermy koja se namrštila
„Sry.“ reče Anna ali nije djelovala kao da se pokajala zbog svojih riječi.
„Čujte ljudi; Klark to ne radi svojevoljno. To su mi rekle dvije duše kojima sam dala zadatak da saznaju njegovu naglu promjenu...“
Dok sam im tako pričala sva moja saznanja, našem stolu je prišao Manuel.
„Oprostite što vas prekidam, samo sam želio pitati Ashlee da li bi željela sa mnom da malo prošetamo.“
Ja sam se malo zadubila u svoje misli i promucala „Ja... ovaj....“
„Naravno da bi“ reče Anna gurajući me i ja sam na kraju ustala blijedo gledajući je, a ona mi samo dade znak –znam šta radim- svojim pogledom.
Manuel mi pruži ruku i ja je prihvatih... Izveo me je iz dvorca i šetali smo putem koji je vodio ka zabranjenoj šumi......

Ew ja samo da vam javim da nećete imati postova kod mene do 22-23 ovog mjeseca jer idem na more. Kada se vratim obećajem jedan jakooooooo dug post koji će biti ključan za priču samo ukoliko skupim 100 commentara. nadam se da ne tražim puno... imate vremena...

PS- nadam se da me nećete izbaciti iz priče...

Pussa svima...

„Ko mi može reći nešto o napitku Felix Felicius?“ upita nas Snape čiji smo čas imali prvi u ovoj godini. Pošto sam vidjela da niko sem Hermy ne diže ruku, željela sam ju pustiti da ona odgovori.
„Niko?“ reče Snape. Ja podigoh ruku.
„McGuireva?“
„Felix Felicius na našem jeziku znači tečna sreća. Izaziva jek osjećaj samopouzdanja i sreće kod osobe koja ga popije. Djelovanje napitka je ograničeno i zavisi od količine popijenog napitka. Treba se rijetko piti jer usljed čestog uzimanja osoba ima vrtoglavice, lakomislena je i ima opasnu samouvjerenost. Napitak je, u velikim količinama otrovan i zabranjen prilikom učestvovanja u takmičenjima.“
„Deset poena manje za Gryffindore. Rekao sam vam da nam kažete nešto a vi ste samo pročitali iz knjige.“
„Ali ja sam knjige proč...“
„Ja sam rekao svoje. I nemojte me tjerati da vam uzmem još poena zbog bezobraznog ponašanja prema nastavniku.“
Ali to definitivno nije bilo fer. Ja sam doma pročitala sve knjige i felix sam naučila jer mi se činio jako zanimljiv... Ali sam se samo poklopila i do kraja časa nisam ništa progovarala.
Kada sam navečer sa Hermy i Vic krenula na večeru, Nikita mi je doletjela držeći u kljunu pismo. Ja joj ga ueh iz kljuna i posleh je u sovarnik. Kada sam otvorila pismo, počela sam čitati:

REZULTATI POLAGANJA ČAROBNJAČKIH STUPNJEVA

Prolazne ocjene:
Odlično (O)
Iznad očekivanja (I)
Prihvatljivo (P)
Neprolazne ocjene
Loše (L)
Grozno (G)
Trol (T)

ASHLEE MCGUIRE JE POSTIGLA SLJEDEĆE REZULTATE:

Astronomija: O
Skrb za magična stvorenja: I
Čarolije: I
Odbrana od mračnih sila: O
Proricanje sudbine: L
Travarstvo: P
Povijest magije: T
Čarobni napitci: O
Preobraza: I
Aritmancija: O

Rezultati su bili super s obzirom da uopće nisam htjela da dotaknem test iz Povijesti magije (predala sam prazan list) jer sam znala da neću znati odgovor ni na jedno pitanje, jer knjigu nisam dotakla od početka godine (još uvijek je upakovana) a nijedan čas nisam uhvatila nijednu riječ koju je Binns rekao. Ove godine neću slušati Povijest magije. U Proricanju sudbine nikad nisam bila dobra i pomirlila sam se sa tim. Pokušala sam naštrebati nekoliko lekcija a što se tiče praktičnog djela bila sam totalno fuš. Uglavnom je da sam bila zadovoljna. Hermy je prošla sve predmete sa O osim Proricanja gdje je imala P i Povijesti magije gdje je imala I. Nije bila baš zadovoljna.
***
U zavaljenoj fotelji sam sjedila i ljubila se sa Klarkom. Društvena prostorija Gryffindora se polako praznila. Oko jedanaest sati smo se tu nalazili samo ja i Klark...
Ljubio me je po vratu....
„Klark!! Nosi ruku s moje guzice!!“ rekoh mu kad se uživio
„Šta fali. Pa mi smo momak i djevojka“ reče on gledajući me perverznim pogledom...
„Meni fali. Mi imamo samo šesnaest godina. A i ja nisam takva osoba. Ak hoćeš da spavaš sa nekom curom slobodno si nađi neku od onih fufica.“ rekoh mu ja ozbiljno...
„I hoću, znaš?“ reće on i ustade sa fotelje na kojoj smo sjedili.
Nisam željela ustati jer sam znala da ću mu samo dokazati da sam laka.
***
Sljedećeg jutra dok smo sjedili u Velikoj Sali, Klark je sjedio blizu Lavender. Harry me upita:
„Zašto Klark nije tu?“
„Zato što smo se posvađali. Baš je bezobrazan.“
„Samo da znaš da je Lavender sinoć provela noć u našoj spavaonici“ reće mi on malo tiše da sam ga samo ja mogla čuti. //Eh to je baš prevršilo svaku granicu!!! Zamrnuh vrijeme i odledih samo Harryja.
„Idi mi donesi jednu olovku.Ma šta olovku? Marker koji se ne može brisati.“
„Accio marker!!“ viknu Harry i u ruku mu dođe marker. Ja ga uzeh i otiđoh do dijela na kojemu su sjedili Klark i Lavender. Lavender sam na čelo napisala „fufica“ a Klarku „muška kurva“
Vratih se na svoje mjesto i odledih sviju. Odjednom sam čula ogroman smijeh koji je dopirao iz njihovog dijela. Drugi su im se vjerovatno smijali.
Nisam mogla sakriti žaljenje zato što sam raskinula sa njim. Cijeli dan nisam pratila na časovima, i zbog mene je Gryffindor izgubio deset bodova na Travarstvu. Meni to uopće nije bilo bitno.

Navečer kada sam otišla u kupaonicu, i nisam znala šta da radim. Dok sam se opuštala u toploj kupki, sjetila sam se nečega što bi mi moglo pomoći.
Nesigurnim glasom počeh govoriti:
„Suminuminumina Suminuminumina Suminuminumina Suminuminumina“
Odjednom se počeše stvarati dvije žene. ....

Nastavit će se....


PS- javlčjam za postove samo onima koji su komentirali prošli post...

Sva uzbuđena sam silazila stepenicama koje su vodile u prizamlje moje kuće.
„Ready?“ upita me tata
„As always“ odgovorih mu
„Požuri. Weasleyevi te sigurno već čekaju.“
„Oky. .... Ej čekajte malo. Zaboravila sam svoju novu metlu.“ Jučer (11.08.) mi je bio rođendan a od roditelja sam dobila novu Nimbusicu 2007. Ron me je pozvao da mu dođem i ja sam rekla da hoću dan nakon rođendana. Nakon što sam uzela metlu, bila sam spremna da krenemo.

Nakon 40-ak minuta vožnje tatinom Oktaviom, stigli smo do Jazbine. Super su nas dočekali. Moji roditelji su svratili da popiju čaj, dok sam ja sva sretna sa Pam, Hermy, Ronom, Harryjem, i Ginny otišla u sobu. Prepričavali smo događaje sa raspusta. Tada su u sobu ušli Fred i George. Učinili su taj sastanak još ljepšim....

Poslije toga smo igrali metloboja četiri na četiri (cure protiv dečkih) i ubjedljivo smo izgubile. Morale smo ih častiti pićem u Tri metle gdje nas je gdin Weasley odveo jer je imao nekih obaveza u Hogsmeadu. U Zakutnoj ulici smo sreli Malfoya i onu zmiju Maggie. Malo se bolje ponaša no prije.

Dok smo pili čaj od mente koji je Molly pripremila, upitah Harryja:
„Gdje ti je Vero??“
„Ma glupača prava. Ne spominji mi je. Ona misli da je najbitnija. Naljutila se zato što sam nešto razgovarao sa Ginny. Pravo me počela nervirati.“
„Ma pusti. Ne znam kak sam je uopće onako loše procijenila. Obično odmah vidim kakav je ko.“
Ja zamrznuh sve koji su se nalazili u sobi, a odledih samo Harryja.
„Ej... šta se upravo dogodilo.??“
„Ma duga priča. Čut ćeš je poslije. Nego, jel ti se to sviđa Ginny?“
„Naravno. Pa ne bih onda bez predaje napustio Vero. Ginny mi se sviđa.“
„Oky“ rekoh ja i odmrznuh sviju. //Baš mi se sviđaju ove nove moći!
„Ma ni meni se nikad nije sviđala“ reče Pam
***
Sljedećih nekoliko dana smo bili nerazdvojni. U Jazbini nikada nije dosadno. Svaku večer bismo se svi skupili u jednoj od soba i razgovarali bismo (tiho, naravno da nas Ronova mama nebi čula.)
Ja sam bila u jednoj sobi sa Pamelom, Harryjem i Klerkom, a u drugoj su bili Fred, George Ron, Hermy i Ginny. Bill se oženio i otišao je živjeti u Francusku zajedno sa Fleur. Charles je otišao u Columbiju da obavi neki posao vezan za zmajeve.
Posljednju noć mog boravka bili smo baš uzbuđeni, svi. Sutra napokon idemo natrag školu. Poželila sam svoj topli krevet spavaonice.... Jedva čekam sutrašnje jutro....

***

„Brže!!!! Dižite se!!!! Kasnimo!!! Ako tako nastavite nećemo...“ čuo se Mollyin glas iz kuhinje. Bilo mi je pravo mrsko ustati.
Još sam jednom provjerila jesam li spakovala sve, a nakon toga sam naškrabala mami pismo da će mi puno nedostajati ona, tata i Tea. Nikita ga je odnjela ali sam joj prvo objasnila da mora donjeti odgovor U HOGWARTS!!!
Uzela sam svoju metlu iz ostave i zasputila se ka King`s Crosu zajedno sa ostalima.
Kada smo svi po dvoje zajedno prošli kroz prolaz koji je vodio do perona 9 i ľ bilo je oko pola sata do jedanaest.
„Tačno na vrijeme.“ reče gdin Weasley. „Sada ostavite svoje stvari i nađite sebi kabinu.“
To smo i uradili. Tražili smo praznu kabinu, ali je nije bilo. Ja sam ušla sa Klarkom u jednu u kojoj su bile Victorija, Anna i Violet, a oni ostali su otišli si tražiti drugu.
„Bok cure!! Šta ima?“
„Vic nam se zaljubila??“ reče Anna
„Nisam!!“ reče Vic
„Uredu.. uredu.. nemojte se sad svađati.. A u koga?“ upitah ja radoznalo.
„Zove se Lucas Maldion“ reče Violet
„Ma dajte. To što mi je prošle godine spasio život ne mora odmah značiti da sam zaljubljena u njega. A i znate da se ja ne zaljubljujem “ branila se Vic
„Ma daj. Za sve postoji prvi put“ izazivala sam je
„Uredu. Nek vam bude.“
„Hehe. Vic nam se zaljubila, Vic nam se zaljubila.“ zezale smo je.

Tačno u jedanaest sati, vlak je krenuo. U putu smo kupovali slatkiše od žene sa kolicima, i zezale smo Vic. Ja sam brzo zaspala jer se nisam nijednu noć naspavala kod Molly. Probudili su me oko petnaest minuta prije no smo stigli do Hogsmeada. Tamo smo svi izašli i sjeli u kogije. Ja sam sjela u jednu sa Vic i Klarkom. Prije no je kočija bila spremna da krene, čuli smo neki glas:
„Oprostite? Svi ostali su puni. Ima li slobodno mjesto ovdje.“
Primijetila sam blago rumenilo na licu od Vic.
„Naravno da možeš sjesti. Izvoli!“ reče Klark
Taj momak sjede pored Vic.
„Bok Vic. Šta ima?“
„Ma nish sve po starom. Usput, ovo su Ash i Klark. Ljudi, ovo je Lucas, Lucas Maldion“
„Drago mi je“ rekoh
„Meni također“ reče Klark
Put do dvorca je jako brzo prošao kroz priču. Rumenilo sa lica od Vic nije prolazilo, a Lucas ju je gledao zaljubljeničkim pogledom.
Kada smo došli u Hogwarts, sve je bilo prelijepo ukrašeno (isto kao i posljednjeg dana prošlog polugodišta.) To je sigurno djelo McGonagallove. Naše stvari su već bile dostavljenje u dvorac, pa smo mi došli pravo u Veliku dvoranu. Bila sam praaaaaaaaaavo gladna. Morali smo čekati da onaj šešir razvrsta prvačiće.... Onda je Dumby ustao i rekao
„Još jedna godina je pred nama. Želio bih se izviniti učenicima koji su prošle godine završili petu godinu jer nisu dobili sove sa ocjenama. Dobiti će ih sutra. Još bih želio reći da je raspored soba promijenjen, a na oglasnoj tabli možete vidjeti u kojoj ste sobi i sa kim. To je sve. A sada: neka oszba počne! “
Pred nama se pojavi mnoštvo raznovrsne hrane. Ja sam uzela jedan batak, nekoliko krumpirića i sok od kokosa. Poslije jela smo sve što prije odtišli do oglasne ploče da vidimo sa kim smo u sobi. Baš se skupilo mnoštvo njih. Kada sam došla do oglasne ploče, pročitah:
Ženske spavaonice
Spavaonica broj pet:
Anna Potter
Ashlee McGuire
Ginny Weasley
Hermione Granger
Pamela Potter
Victoria Goldelion
Violet Granger

„Super!“ rekoh sama sebi.
Kada sam izašla iz gužve koja se bila stvorila oko oglasne ploče, čekala me je Hermy da joj kažem ko je sa kim,
„Ja, ti, Vic, Pam, Ginny, Vio i Anna smo zajedno.“
„Super. Idemo li da stavimo stvari u ormare.“
„Ajdemo...“

PS: Ej ljudi meni je zaista žao zato što je post ovako dugačak... Možda nekima neće biti zanimljiv, ali bih volila da komentirate. Bilo bi lijepo da mi kažete da li vaše volite postove kakve pišem ili želite skroz kratke...

PPS: Želim skupiti najmanje 25 komentara da napišem novi post... On će biti jedan od najzanimljivijih..

PPPS: Tražim nekoga ko pravi dizeke u jednom prozoru da meni napravi. Bila bih jaaaako zahvalna.

Dok su moji roditelji ispijali jutarnju kafu, ja sam sa Teom gledala crtani film na TV-u. Čekali smo Dumbyja koji je trebao stići svake sekunde. Moj otac se sa njim dogovorio da će doći pošto moraju razgovarati o meni i mom susretom sa Voldemortom.
Ja sam bila malo opuštenija no jučer, san je utjecao pozitivno na mene. Oko dvanaest sati, neko pokuca na vrata.
„To mora da je profesor“- čuh majku koja je otvarala vrata.
Ali to nije bio Dumbledore. Na vratima su se nalazila dva policajca.
„Dobar dan!“- pozdraviše mamu.
„Dobar dan. Kako vam mogu pomoći.“
„Mislimo da ovo pripada vama.“ Reče jedan od njih pokazujući na kolica moje sestre.
„Da to je od moje kćerke. Jučer ih je negdje izgubila.“
„Da li bi vam smetali da malo uđemo.“
„Naravno da ne...“ reče mama otvarajući skroz vrata i puštajući ih u kuću.
Svi smo se našli u dnevnom boravku.
„Jučer oko devet sati navečer se desilo masovno ubistvo. Dvadeset sedam osoba je ubijeno, cijela jedna ulica, ali nema znaka ubistva. Jedino što smo našli na mjestu zločina su bila ova kolica. Da li znate kako su se tamo našla?“
„Ashlee (pokaza na mene) je odvela svoju sestru na svjež vazduh. Ona je počela plakati kada su ušli u tu ulicu i Ash je uzela Teu iz kolica i zajedno sa njom izašla iz te ulice. Jučer kada je došla kući rekla mi je da je izgubila kolica, a ja sam joj rekla da nije bitno i da ćemo kupiti nova.“
„Dali je to istina, mlada damo?“ reče jedan od njih obračajući se meni
„Da, istina je“ potvrdih ja.
„Da li vam je nešto u toj ulici izgledalo čudno, ili kao mjesto masovnog ubojstva“
„Ne, Tea je samo počela plakati i ja sam je uzela da je umirim.“
„Uredu. To je sve. Ako budemo imali više pitanja, telefonirati ćemo vas.“
„Uredu“
„Doviđenja“ rekoše oboje uglas.
Moji roditelji im odgovoriše i ispratiše ih do vrata.
Ja sam bila hladna kao led. Sad sam baš zabrljala. Oči su mi se napunile suzama. Mislila sam da sam u velikim problemima. Kada je mama zatvorila vrata prišla mi je i rekla:
„Nisi ti kriva. Nemoj se ništa brinuti. Voldemort je sve to uradio.“
„Prof. Dumbledore bi sada trebao doći pa ćemo mu sve ispričati.“
Baš u tom trenutku ponovo neko pokuca na vrata. Dok je mama otvarala vrata, ja sam brisala suze jer nisam željela da me iko vidi kako plačem... Bio je to Dumby.
„Očekivali smo Vas“ čula sam mamin glas. Ja ustadoh i odoh ka vratima jer sam ga i ja željela dočekati.
„Dobar dan profesore“ rekoh mu
On mi se osmjehnu i reče „Dobar dan gđice McGuire. Jestel dobro spavali sinoć“
Ja sa samo osmjehnuh.
Kada smo sjeli, moj otac je sve objasnio Dumbyju i onda je rekao:
„Jučer nakon što sam dobio vaše pismo sam istraživao šta je to Peti element.“
„I? Da li ste nešto saznali?“
„Da, mnogo toga. Saznao sam da su prva četiri elementa vatra, tlo, vazduh i voda. Peti element je osoba sa ogromnim moćima. Mogle su biti samo dvije osobe, a to su vaše dvije kćerke. Nije se znalo da li će i Tea biti izabrana, ali se saznalo da je to Malfoy. Onda je došlo pitanje ko je Glavni Izabrani, i dali je uopće Ashlee izabrana. Voldemort joj je jučer dao odgovor. Ona je Glavna Izabrana i Peti element.“
„A kakvu zapravo ulogu ima Peti element?“ upitah ja
„Peti element štiti Zemlju ili od zla ili od dobra. Ako on umre, onda i umire i dobro i zlo. Naravno,samo ako umre od nečijh ruku. Prirodna smrt se ne računa. A kada mislim na to da umire i dobro i zlo, to znači da umiru dvije osobe. Jedna osoba koja je bila najviše zla u svom životu, i ona koja je bila najbolja. Ako neka osoba ima horcruxe, svi horcruxi su uništeni također. Jedino tako osoba nema načina da se vrati iz mrtvih.“
„Zato me Voldemort jučer nije htio ubiti“ nadovezah se ja
„Upravo tako.“ potvrdi Dumby. „Vi ćete, gđice, dobiti velike moći, za vas sigurno nezamislive.“
„A kako ću znati koje moći imam?“ upitah ja
„One će se vremenom razvijati. Možete očekivati veliki preokret u vašem životu...“
da ću saznati još neke stvari ...
Moji roditelji su ga ponudili medovinom i prihvatio je. Dok su je oni ispijali, ja sam u čudu sjedila i razmišljala.. Nije me više ništa zanimalo, jer sam se bojala da ću saznati nešto što mi neće biti po volji.
Nakon što je Dumby otišao, a ja sam samo otišla u svoju sobu.
Pošto sam bila umorna, samo sam se složila na krevet čim je mama otišla... Zaspala sam....
Odjednom čuh neke glasove. Govorili su meni nepoznat jezik. „Suminuminumina suminuminumina suminuminumina suminuminumina suminuminumina “
Naglo otvorih oči. Oko mene su stajali neki prozirni ljudi i nešto su razgovarali na tom jeziku... Kada su shvatili da ih gledam, odjednom nestadoše.... Mislila sam da mi se pričinjava, ali se oni ponovo stvoriše
„Tko ste vi??“ upitah
„Mi smo duše mrtvi ljudi koji su odlučili ne biti duhovi kada umru. Ti si naša Gospodarica, Peti element. Ti si jedino ljudsko biće koje ima moć vidjeti nas i razgovarati sa nama.“
„Ah.. znači to je još jedan moć??“ rekoh ja sa olakšanjem u glasu
„Da...“ odgovori jedan „Ti si Šaptačica dušama. Imaš mnogo koristi od ove moći. Možeš saznati način na koji je neko ubijen i neka dešavanja u prošlosti...“
„Super. A da li ću vas moći uvijek vidjeti?? Bez uvrede, ali mislim da mi ne bi prijalo da stalno gledam duše umrlih.“
„Nećeš nas moći vidjeti uvijek, samo kada nas prizoveš željom. A sada te ostavljamo...“
„Bok“ rekoh ja J
Oni nestadoše a ja ostadoh ležati na svom krevetu.

Voldemorta...
Suzdržah se da ne vrisnem. Bio je potpuno izobličen. Više je ličio na zmiju nego na čovjeka. Bio je to užasan prizor. Njegove krvavo crvene oči tjerale su čovjeka da vrišti. On je imao moć levitacije tako da je izašao iz te stare kuće leteći. Prilazio nam je sve više. Ja nisam znala šta bih rekla. Bila sam uplašena...
„Napokon se susrećemo. Obje sestre McGuire, baš kako sam i planirao“ reče dodirujući ponovno tlo.
Tea iz meni nepoznatog razloga nije dizala štit....
Ja sam zanijemila... Nakon nekoliko dugih sekundi rekoh:
„Ti. Šta želiš od mene?“
„Ne želim ništa OD tebe, želim TEBE!!“
„Zašto?? Šta sam ti ja uradila??“- rekoh uzaludno se pokušavajući pribrati i pričati kao normalna....
„Nisi mi ništa ti uradila. Ti si Peti element.“
„Ja sam što??“ //Eh kak sam budala. Voldemort ništa ne ponavlja dva puta.
On zamahnu rukom, i pred nama se pojaviše dvoja vrata, jedna stara i bijela, a druga skupocjena crna.
„Ti ili tvoja sestra ste Peti element. Možemo saznati koja je prava samo tako što ću ti reći da izabereš jedna od ova dvoja vrata. Ako uđeš u prava, dobivaš sestrine moći i postaješ Peti element. Ako fulaš, umireš i tvoja sestra dobiva tvoje moći.“
„Uredu...“- rekoh iako nisam znala ni zašto... //Pa bilo bi bolje da uđem u ona crna, ona su ipak novija, ali šta ako je to samo navlakuša? Srce mi je ubrzano lupalo i mislila sam da ću dobiti srčani od straha. Ako ja umrem, Tea ostaje ovdje sama u rukama Voldemorta. Nešto mi je govorilo da moram izabrati ona stara te sam tako i odlučila. Noge su mi se tresle kao nikada prije dok sam prilazila starim vratima. Napokon me je samo nekoliko cm dijelilo od vrata i falio je samo još jedan korak... zakoračih, i oko mene i Tee se stvori neka plava svjetlost. Nisam shvata zašto, ali kada sam vidjela da sam još uvijek živa, shvatila sam da sam odabrala prava vrata. To znači da sada dobivam Teine moći.
Kada je svjetlost nestala, Voldemor je stajao zadovoljan. Ja priđoh Tei da vidim da li je dobro, i bila je savršeno uredu, možda i bolje no ikada...
„Znači ti si ta!!“- reče Voldemort....
„I.. sada ćeš me ubiti, ne?“ upitah. Nisam mu dozvoljavala da vidi da ga se bojim.
„Ne, ako tebe ubijem, uništio sam priliku da se vratim potpuno jak. Ako ti umreš.. umire zlo... i dobro također... Ovo što sam sada vidio biće mi dovoljno...“- reče.
Kada poželjeh da ga upitam šta je to zapravo Peti element, on nestade. Ja ostadoh sama u toj mračnoj i napuštenoj ulici. Bilo mi je čudno to što niko od stanovnika nije čuo šta se sve dogodilo...
Nisam znala šta da uradim... okretala sam se oko sebe. Tea odjednom poče plakati. Ja je uzeh u naručje i ostavih na ulici kolica u kojima je bila. Požurila sam da stignem kući, a onda sam se sjetila da znam aparaciju iako je još nisam položila. Bilo me je briga i što će me izbaciti iz škole. Prebacih se pravo kući.
Tu su sjedili mama i tata koji su očigledno bili užasno zabrinuti. Kada su me vidjeli u tom stanju odmah su mi prišli i počeli sa pitanjima.
„Lee, šta ti se dogodilo?? Blijeda si užćasno“
Tata mi uze Teu iz naručja. I ona je očigledno bila uplašena.
Sve sam im ispričala i mama mi je skuhala jedan čaj od šumskog voća da se malo smirim...
„Dobro si postupila što si se prebacila.“ Reče mi mama
„Sada ću pisati Dumbledoru da želim da sutra hitno dođe nama doma jer moramo razgovarati o tome. Moram znati šta je to Peti element“
Nakon što sam mami rekla da sam dobila Teine mođi, njoj je laknulo jer se zaista brinula za svoju mlađu kćerku jer je u opasnosti od rođenja. Poslali su me malo ranije na spavanje jer su imali nešto da razgovaraju međusobno... Kada sam utonula u ljepote sna sve sam zaboravila, bila sam u nekom paralelnom svijetu...

Prvo jutro raspusta... Napokon mogu ustati u koliko želim i naspavati se kao čovjek, a ne kao vojnik. Ove školske godine se desilo toliko stvari i mnoge od njih su me podosta zbunile. Jednostavno je svaka zamršena. Ležeći tako u krevetu i razmišljajući o svemu što mi se desilo proteklih mjeseci čuh mamin glas:
„Lee, odmah ustani. Doručak!!!“
Nerado sam sklonila laneni pokrivač koji koristim kada je previše vruče.
Ustadoh iz svog mekanog kreveta i izađoh na balkon. Tu se već događalo podosta stvari. Godricova dolina je bila puna djece, bezjaka, naravno, koji bi uvijek rano ustali i počeli se igradi bez prestance do večeri. Tu su samo bile dvije čarobnjačke porodice: moja, i porodica Finnigan. Semusa sam upoznala u školi, a i sada imamo priliku da se družimo.
Bila je tu još jedan kuća, kuća Potterovih. Bila je napuštena, isto kao mjesto gdje prebivaju duhovi. Ponegdje je bila rupa, a sve u kući je bilo uništeno, kao da je bomba eksplodirala. Kladila bih se u život da bi Harry dao sve da posjeti tu kuću. Otac mi je rekao da je to kuća u kojoj su Harryjevi roditelji ubijeni i gdje je Harry živio kao jednogodišnja beba. Pošto sam se malo rastužila, uđoh sa balkona i otiđoh ravno do kupatila u mojoj sobi. Na brzinu se istuširah i obavih jutarnju higijenu. Obukoh haljinu iznad koljena bez rukava bebi-plave boje.
Kada sam došla, doručak je već bio pripremljen. Sjela sam za stol i počela jesti kriške namazane marmeladom. Poslije toga su uslijedili palačinci sa filom od čokolade. Baš sam se najela. Nakon doručka sam odvela Teu u sobu i igrala sam se sa njenom macom Pink. Seka mi je prava mirnica- nikada ne plače!!
Mama sređivala nešto po kući, a otac čitao Vještičji tjednik. Sjedoh na zavaljenu sofu i uzeh Teu koja se igrala sam mojim privjeskom u obliku lutke.
„Tata??“
„Molim??“
„Kada idemo na odmor ove godine i kamo?“
„Pa trebali bismo od 10. do 20. srpnja. Tada i ja i tvoja majka imamo godišnji odmor. Mislim da ćemo ove godine ići u Nicu ili u Cancun.“
„Bolja je Nica..“
„I ja mislim isto. Ta je opcija vjerovatnija.“
„Super.“
Otišla sam u svoju sobu a Teu sam ostavila da malo dosađuje tatiJ
Dok sam ležala na krevetu i slušala svoj I-pod (dobila sam ga od ujne za petnaesti rođendan.) zazvonio mi je telefon.
Ja: Halo?
Hermy: Halo! Ash, Hermione je. Šta ima?
Ja: Ma ništa, ev slušam I-pod. Ti?
Hermy: Ma ev pospremala sobu i završila čitanje knjige Siroče.
Ja: Joj, to je super knjiga, i ja sam je čitala dok sam živjela u Smallvilleu. Dala mi ju je jedna bezjakinja.
Hermy: I meni se sviđa. Nego, htjela sam te pitati da li će te roditelji pustiti na tulum kod mene kući. Dolaze svi naši prijatelji i prijateljice iz Hopgwartsa s kojima smo se posljednje vrijeme družili.
Ja: Naravno da će me pustiti. A čemu to?
Hermy: Moja mama je saznala da je trudna. Želim da to proslavimo.
Ja: Čestitaj mami od sveg srca. Kada je tulum?
Hermy: U petak. Od ujutro do navečer.
Ja: Super. Biću tamo.
Jedva čekam tulum. Biće nezaboravno!!!!!!

Danas kada sam ju odvela u šetnju, srela sam Seamusa. Razgovarali smo i zezali se. Bilo mi je super.

Seamus je morao da ode do nekog svog prijatelja da igraju play-stationa a ja sam nastavila šetati sa Teom.
„Bebo... oćeš da idemo sada kući.. Mene malo bole noge.“
Ona malo zacvili dajući mi do znanja da želi da nastavim....
Pošto mi je bilo dosadno šetati uobičajenim ulicama, vidjeh jednu malo zavučenu, tamnu. Nije niko bio u njoj, a pošto je ispred stajao znak da je to slijepa ulica, kanila sam se vratiti istim putem te tako nebi zalutala. Hodajući tako, pjevala sam neku brojalicu Tei, čuh zvuk isti onome kada se neko prebacuje. Pogledah malo oko sebe, ali nije bilo nikoga..... Okrenuh se prema jednoj staroj, napuštenoj kući na kraju ulice..... Bilo je to lice......

PS: nastavak samo kad skupim više od dvadeset komentara. Ak želite brzo sljedeći, onda se potrudite da bude toliko komentara...
PPS: ma ne mogu ja da vam ne otkrijem mali dio sljedećeg....
„Ti ili tvoja sestra ste Peti element. Možemo saznati koja je prava samo tako što ću ti reći da izabereš jedna od ova dvoja vrata. Ako uđeš u prava, dobivaš sestrine moći i postaješ Peti element. Ako fulaš, umireš i tvoja sestra dobiva tvoje moći.“
„Uredu...“- rekoh iako nisam znala ni zašto... //Pa bilo bi bolje da uđem u ona crna, ona su ipak novija, ali šta ako je to samo navlakuša? Srce mi je ubrzano lupalo i mislila sam da ću dobiti srčani od straha. Ako ja umrem, Tea ostaje ovdje sama. Nešto mi je govorilo da moram izabrati ona stara te sam tako i odlučila. Noge su mi se tresle kao nikada prije dok sam prilazila starim vratima....

Napokon osvanu i taj dan... Probudila sam se u petak, 29. lipnja, oko sedam sati. Prvo sunce koje je izlazilo iza brežuljka se probijalo kroz staklo moje spavaonice i osvjetljavalo sve u njoj. „Da li si sigurna da nešto nisi zaboravila??“
I pored one face – nije mi ni do života – napravih još goru (ako je to uopće bilo moguće)
„Daj Hermy, već sam četiri puta sve pregledala i ništa mi nije ostalo.“
Zajedno smo sinoć praznili ormare, ali pošto smo bili preumorni nismo se baš pretrgli da sve popakujemo... Zato smo ostatak stvari pakovali jutros.
Vrijeme je brzo prolazilo i kada pogledah na zidni sat u našoj spavaonici vidjeh dvije minute do osam sati.
„Idemo li dolje??“- upita Meg.
Nismo baš bile navikle na njeno društvo, ali nam je prijalo imati još jednu prijateljicu u društvu.
„Hajdemo“- rekoh
Kada smo sišli u Veliku salu, učenici su već uveliko čekali da krenemo. Malfoy je bio sa svojom djevojkom, Maggie. Ne znam kako može biti tako naivan i izabrati nju za curu. Pogotovo zato što je ona Voldemortova kćerka, a on se bori protiv njega. Ali, ako je njemu dobra, onda oky.
Kada smo se svi skupili Hagrid nas je uputio predivnim kočijama koje se same voze i one su nas dovele do vlaka. Ukrcali smo se. Ja, Klark, Harry Veronica, Ron i Hermy smo ušli u jedan kupe, a Meg, Leo, Pamela, Neville, Malfoy i Maggie u drugi. Putovanje smo večinom proveli jedući čokoladne žabe, lizaljke sa okusom krvi, gumene cjevčice, grah sveokusnjak, šumeći vizbi i još mnogo toga... Bilo nam je super. Svi smo sa svakim razmijenili adrese da se možemo dopisivati (Ja ju nisam dala samo Maggie i Meg). Oko jedanaest sati je vlak počeo usporavati, i kada smo napokon stali, svi smo nagrnuli na vrata. Pred vlakom su me čekali moji roditelji i Tea. Jako sam ih zagrlila i osvrnula se oko sebe. Hermy je bila sa svojim roditeljima, Ron je bio sa braćom, sestrom roditeljima i Harryjem, Malfoy sa mamom. Kada smo prošli kroz zid koji je vodio do Kings Crosa, opazila sam jednog jako krupnog čovjeka, i ženu tri puta mršaviju koji su stajali sa sinom koji je izgledao kao prase. Podudarao se sa opisom Dudleya, o kojem nam je pričao Harry. Ubrzo sam ga spazila kako im se približava. Izgledali su jako hladno. Ne mogu da vjerujem da postoje osobe koje se obraduju članu porodice koga nisu vidjeli devet mjeseci.
On se osvrnuo i vidio mene kako ga gledam te mi samo namignuo. Ja sam se osmjehnula.
„Ash... mislila si otići bez pozdrava?“- čuh Klarkov glas koji je dopirao do mene, i osjetih njegovu toplu ruku na mom ramenu.
Okrenuh se i vidjeh njegove roditelje, g. Toma i gđu Angelinu.
Pozdravih ih i oni mi odvratiše, a tek se onda obratih Klarku: „Ovo nije zbogom. Ja i ti ćemo se viđati preko raspusta. Pa, valjda će tvoji roditelji mojima dolaziti u posjetu i obrnuto.“
Svi se nasmijasmo, Klark me poljubi (malo mi je bilo neugodno pred roditeljima, ali to nije učinilo da ne osjetim ljepotu tog poljubca.)
„Pa, ćao onda“ rekoh mu
„Bye!! Vidimo se.“
„Vidimo se!!“
Ja se na peti okrenuh roditeljima i pogledah ih nevino.
Zajedno smo bez riječi otišli do očeve Oktavije (leteće, naravno) i zaputili se doma....

-Ash, ustaj!! Imaš posjetu!!
Ja samo sneno upitah „Ko je došao?“
„Iznenađenje. Ustaj. Požuri.“
Činilo mi se da je nešto jako bitno, jer me u protivnom Hermy nebi ovako uporno budila. Obukla sam prve stvari koje su mi došle pod ruku i otišla iz Gryffindorske kule u pred veliku dvoranu, jer mi je Hermy rekla da me tako čekaju gosti. Ja sam otišla i ugledala svog oca, majku i bebu u naručju moje majke.
Izgubila sam se. Polako sam koračala prema njima.
„Mama?? Tata?? Šta vi radite ovdje??“
„Pogledaj Tea, ovo je tvoja starija sestra Ashlee!!“
„Ali mama, kako sestra... pa ti si u bolnici... nije mi jasno.... kako to da imaš bebu??“
„Lee, bolje je da sjednemo i da ti sve ispričamo. Žao mi je što sam ti lagao. A sada, da li znaš neko lijepo mjesto za razgovor??“
Ja sam i dalje djelovala izgubljeno i nisam marila zato što mi je rekla *Lee*
„Možemo ići u Gryffindorsku kulu. Tamo nas neće niko ometati.“ rekoh
Kada smo ušli mama i tata su sjeli na jedan kauč a ja u fotelju.
„I?? Čekam objašnjenje!!“
„Eh.. ovako... prije devet mjeseci ti je otac rekao kako mi je otkrivena droga u krvi. Ali to zapravo nije bilo tačno. Ja sam tada zatrudnila, a sa obzirom na situaciju, tj. kada se Harry Potter ponovo suočio sa Voldemortom, jedna proročica mi je rekla kako će se ubrzo roditi dijete koje će posjedovati moći još neviđene svijetu. Rekla je kako će Voldemort željeti da se riješi tog djeteta čim se rodi, ili dok još bude u stomaku. Ja sam razgovarala sa ravnateljem i složili smo se da je ovako najbolje. Morali smo zaštititi to dijete od Voldemortovog dodira dok se samo ne nauči braniti. Tea je danas napunila mjesec dana, a već zna da postavi obrambeni štit oko sebe, a on je otporan na neoprostive kletve. To je nova moć i Tea je jedina na svijetu koja ju posjeduje. Postoji još nekoliko moći koje smo otkrili ali o tome ćemo drugi put. Nadam se da sada razumješ zašto sam ovo uradila.“

Ja sam je pažljivo slušala i nisam billa ljuta.
„Jasno mi je sve mama.“
„Kada si tako brzo odrasla?? Nisi više mamina mala curica...“
„Situacije su promijenile moj način gledanja na mnoge stvari. Šta ćemo sada sa svim ovim??“
„Danas ostajemo ovdje još samo da razgovaramo sa Dumbledorom i idemo. Ti za to vrijeme možeš ostati sa Teom.“
„Kako joj je puno ime?? Može biti Tea Ashlee?? “
„Već smo izabrali da će biti Tea Andrea McGuire. Ne ljutiš se?'“
„Uopće ne. To ime je super.“
Dali su mi Teu da je čuvam, i ostale smo same u sobi. Bila mi je u naručju i ja sam gledala u njene prekrasne oči. Imam baš slatku seku... Ali sam se onda sjetila svog sna. Misli mi nisu dale mira.
Mnogo vremena je prošlo a ja sam se cijelo vrijeme jako dobro zabavljala sa Teom...
Odjednom vidjeh Boo-a kako ulazi u sobu. Tea iz meni nepoznatog razloga stavi štit. Počela je plakati. Meni su stvari postale nejasne.
„Tea smiri se, to je samo moj zec.“
Ona poče još glasnije plakati i nije skidala štit.
„Tea, seko... šta se dešava.“
Ja pogledah oko sebe, i kako vidjeh samo Boo-a pomislih da je došlo do zabune.
„Bože dragi.. Šta se dešava??“
Ja vidjeh kako se moj prelijepi zec sa zelenim očima transformiše (nadam se da sam gramatički ispravno napisala tu riječ) u visoku priliku ispod kokuljice. Vrisnuh!!!
„Šta se dešava???!!! Ko si ti???????????“- vriskala sam „Gdje je moj zec. Šta si mu uradio“
„Ja sam *tvoj mali slatki zečić Boo*“(zadnju riječ je rekao glasnije) „i došao sam da izvršim zapovijest Gospodara tame. Ovog puta ga neću iznevjeriti, ovog puta ću uspjeti da ubijem to djete i Gospodar tame će me obilježiti kao svoju desnu ruku i vidjet će da sam uvijek bio vjeran njegovoj strani.
Tea je vrištala ali nije skidala štit.
Ja je spustih na krevet jer vidjeh da se zna odbraniti.
„Možete samo preko mene mrtve. Voldemor se neće dočepati moje sestre.“- rekoh nesigurnim glasom.
Izvadih štapić i rekoh: „Incarcerus!“
Prilika se potpuno zbuni. Bila je to čarolija za sputavanje cijelog tijela.
Ponovo progovorih: „Levicorpus“ Prilika se izvrnu i ostade da vidi u zraku. Nisam se mogla ni nasmijati što obično činim kada primijenim tu kletvu. Tada ponovo uperih štapić u osobu pod kokuljicom i vrisnuh: „Expelliarmus!!“ Tada joj ispade štapić. Nisam znala šta da radim.
Tada u dnevnu sobu Gryffindora uđoše Dumbledore i moji rodietelji.
„Tea?! Ashlee?!“
Dumbledore poništi kletvu višenja u zraku i prilika ponovo stade *normalno.*
Dumbledore nešto izvede rukama i odjednom prilici spade kokulja i pojavi se blijedo lice Luciusa Malfoyja.
„Mogao sam i očekivati!!“- prozbori Dumby sa podsmjehom u glasu- „Nisam vjerovao da možeš niže pasti, pa na sinu primjenjuješ neoprostive kletve. Gadiš mi se.“
„Ja ću učiniti sve kako bi se Gospodar tame ponovo podigao i bio na vrhuncu kao što je bio prije četrnaest godina. “
„Sada po tebe dolaze Dementori i ideš pravo u Azkaban.“
„Sve za Gospodara!!!!“

*Nismo više pričali dok dementori nisu došli i odmeli ga.

„Šta se dogodilo Dracu??“
„Pred dnevnom prostorijom smo vidjeli Draca kako leži na podu. Kletva Crucio je iskorištena. Odmah će biti prebačen u St. Mungo.“
„To znači da je..“
„Tako je gđice McGuire. Malfoy je sedmi izabrani. Brzo shvatate.“
Tek tada shvatih da je Tea još uvijek u mom naručju. Dadoh je mami.
„Lee, jako sam ponosna na tebe. Dobro si se odbranila“ reče mi mama, i ona i tata me zagrliše.
Ja nisam ništa progovarala. Tresla sam se od glave do pete. Nisam mogla da misli. Samo sam polako otišla ka stepeništu koje vodi do ženske spavaonice. Svi su shvatili da sam preumorna za sve i zato su to poštovali.....

PS- nesh mi se ne moze otvoriti Imageshack pa vam slika od seke stize u sljedecem postu...

„Oprosti??, dali si ti slučajno Ashlee McGuire“
Neka jako lijepa crnokosa djevojka mi je prišla i to me upitala.
Bili smo na doručku u Velikoj dvorani a ja sam bila jako raspoložena zato što sam vidjela da Harry ne pati za mnom... Znam samo da mi je cura izgledala jako poznato, da pohađa Hogwarts i da je viđam za Gryffindorskim stolom, a i na nastavi što znači da smo na istoj godini....
„Da, ja sam ta“ odgovorih pomalo iznenađeno zato što je cura znala moje ime a ja njeno nisam „Kako ti mogu pomoći??“
„Voljela bih da porazgovaram sa tobom o nečemu jako bitnom. Jel može u 12 sati u zajedničkoj prostoriji. Znam da obje imamo blok čas.....“
„Naravno. Bit ću tu.“
„Oky onda.. Bok!“
„Bok!!“
Ja sam i dalje sjedila na klupi i djelovala sam izgubljena. Nakon nekog vremena se obratih prijateljima „Ko je ona cura“
„To je Veronica Hallivell, Gryffindorka sa naše godine. Simpa cura ako mene pitaš“ odgovori Harrry
„I mene isto“ nadoda Ron ali ga Hermione ošinu poledom pa se ušutio...
11:55
Nesigurno sam koračala ka dnevnom boravku. Imala sam neki loš predosjećaj... Kada sam ušla nije bilo nikoga. Osjetio se neki smrad... Sigurno je Neville nešto opet eksperimentisao... ali nakon nekoliko sekundi sam vidjela da to nije Neville.
„Ev me. Sry što si čekala nešto sam probavala napraviti ali mi nije uspjelo.“
„Nema problema“ rekoh brzo.
Ona izvadi čarobni štapić i promumnja nešto... Sve ponovo zamirisa...
„Pa.. o čemu si željela da razgovaramo??“
Sjedosmo obje na jedan od kauča i ona poče pričati...
„Znam da si to jedna super cura i ne bih voljela da se naljutiš ili nesh slično, ali bih ti bila zahvalna ako mi odgovoriš na nekoliko pitanja i ispuniš jedno obećanje“
„Oky.. probati ću“
„Da li je istina da si sa Harryjem?“
„Nisam!! Odakle ti to? Ja sam njega odbila jer mi se ne sviđa on već jedan drugi dečko.“
„Oky. Drago mi je što to čujem jer se meni Harry zaista sviđa.“
„Pa ak hoćeš mogu ti pomoći oko njega.“
„Da li bi to učinila za mene?“
„Naravno da bih. I jako mi je drago što smo riješili nesuglasice.“
„Uredu onda. Hvala ti puno!!“ reče mi ljubeći me u obraz.
*Kada sam došla do prijatelja svi su me ispitivali o čemu sam pričala ali ja nisam htjela reči zbog Harryja. Želim da spojim njega i Veronicu jer je ona zaista super cura a Harry zaslužuje jednu takvu.
Harry, Ron i Hermy su morali da odu do Hagrida da nešto razgovaraju sa njim a Klark je ostao sa mnom u Zajedniškoj zato što sam iščašila nožni mišić i jako me boli.
Dak smo tako sjedili na jednom kauču oko 12 sati počeli smo razgovarati.
„Ne bih volio da te podsjećam na nešto što ne voliš i da te uvrijedim, ali da li se sjećaš kada smo se prvi put sreli?“
„Naravno. Predstavio si mi se kao Zack“
„To ime je daleko ljepše od mog.“
„Nije istina. Tvoje ime baš pristaje jednoj tako lijepoj osobi.“
(Odmah sam se ugizla za jezik. Ovo nije dobro zvučalo!! :|)
„Svaka Ashlee koju znam je lijepa kao cvijet, a ti si ljepša od svih njih.“
„Ma da.... sigurno“
„Ozbiljno to mislim. Onaj moj odlazak iz Smallvillea nas je prekinuo u jednoj jako lijepoj fazi života... Fazi u kojoj sam se zaljubio kao nikada do tada.“
„Imaš pravo... i ja također. Ali sudbina nam je dala znak da nam nije mjesto jedno pored drugog.“
„Griješiš!!“ reče mi prislanjajući svoje usne mojim.
Ja sam se izgubila... Kada se odmakao od mene ja sam ga samo blijedo gledala.
„Sada nas je sudbina ponovo spojila i treba da iskoristimo šansu. Ash... da li želiš biti moja djevojka....??“
„Klark, moram razmisliti. Bojim se da neću povrijediti Harryja pošto me je i on isto pitao i ja sam ga odbila. Žao mi je..“
„Ne moraš se brinuti za Harryja. Ja sam njega pitao za dozvolu i on je rekao da slobodno mogu da budem s tobom.“
„.......Uredu onda.....“
Ponovo me je poljubio ali ovaj poljubac je bio daleko ljepši jer sam mu uzvratila....
Zaspala sam u njegovom zagrljaju....


Danas se desilo nešto što bi mi moglo promijeniti život... Ali sve u svoje vrijeme....
Sa Klarkom je sve uredu. Uspjela sam saznati da se i Harryju sviđa Veronica pa su se skontali...
Jutros me je sunce koje se probijalo kroz staklo prozora u mojoj spavaonici probudilo oko 8. Svi ostali su već bili budni i nešto su razgovarali. Hermy je vidjela da sam se probudila i poželjela mi dobor jutro. Pitala me je kako sam spavala i nakon lične higijene smo otišle na doručak.
Harry i Ron su došli malo poslije nas, a Klark je kao i obično bio tu prvi. Poljubila sam ga, i sjela pored njega. Dok smo doručkovali kao i svako drugo jutro, prof. McGonagall nam je prišla i rekla:
„Harry, prof. Dumbledore vas želi vidjeti odmah poslije doručka u svojoj kancelariji. Sa vama trebaju poći gđice Hermione, Pamela i Ashlee, Ron i Klark također. Mora da nešto razgovara sa vama. Ugodan dan.“
„Doći ćemo. Ugodan i vama dan.“
Nisam znala zašto nas Dumby želi vidjeti jer nismo ništa napravili, a pogotovo ne ja, jer sam sa njim od mog dolaska razmijenila samo dvije riječi: Dobar dan!
Svi smo čekali da se doručak završi jer nas je zaista zanimalo o čemu se radi.
* dočekali smo taj trenutak...
Nesigurnim korakom smo koračali prema grdolju koji je čuvao ulaz u Dumbledorov kabinet.
„Šumeći vizbi“ reče Hermy „rekla mi je McGonagallova.“
Grdolj se skloni u stranu i propusti nas ka stepenicama.
Ušli smo u kabinet...
Bijaše to velika i lijepa, okrugla soba puna čudnih tihih šumova. Na stolićima tankih nogu ležali su neobični srebrni instrumenti koji su šumili i ispuštali oblačiće dima. Na zidovima su visili portreti starih školskih ravnatelja i ravnateljica. Svi su oni spokojno drijemali u svojim okvirima. Bijaše tu i jedan veliki pisaći stol s nogama u obliku šapa, a na polici iza njega ležao je otrcani i poderani čarobnjački šešir - Razredbeni klobuk.
„Očekivao sam vas....“
„Dobra večer profesore!“ rekosmo svi uglas
Sigurno ste svi začuđeni zbog toga što sam vas zvao, ali ima nešto jako bitno o čemu bih volio da porazgovaram sa vama. Sigurno već znate da se Voldemort (Posebno je naglasio ovu
riječ, a Ron i Klark se naježiše odmah) vratio na vlast prošle godine. Sada se njegova moć obnavlja i moguće je da bude jača, ako je to ikako moguće nego prije četrnaest godina kada ga je jednogodišnji Harry zaustavio i po prvi put porazio. Sada Harry nema onoliku količinu zaštite kao prije četrnaest godina. Prošle godine ga je Voldemort (ponovi se situacija od maloprije) uspio dotaći. Misli se da Harry nije dovoljno jak kako bi se suočio sa njim kako proročanstvo kaže, ali se u drugom proročanstvu koje je također vezano za ovu borbu spominje sedam Izabranih koji će imati moć da poraze Voldemorta. To ste vi.“
„Ali profesore, nas je ovdje samo šest. Ko je sedmi Izabrani??“ reče uvijek proračunljiva Hermy
„I nadao sam se, gđice Granger, da ćete mi baš vi postaviti tako pitanje. Ali vas moram razočarati. Ni sam ne znam odgovor. To je trebao biti gdin Longbottom, ali više ni sam nisam siguran. Postoji još jedna osoba za koju ćete mi sigurno reći da blefiram, i to je netko za koga
biste ruku u vatru dali da je zao.“
„Ko??“, upita Pamela iako smo već svi shvatili o kome se radi, mada smo ipak htjeli potvrditi svoje sumnje.
„Draco Malfoy.“
„Wow, samo nam je to trebalo“, prokomentariše Harry.
„Ali kako će se Malfoy boriti protiv Znate-već-koga kada je na njegovoj strani?“ upita zamišljeni Ron
„Proročanstvo kaže da će biti još jedan Izabrnai koji je najviše sličan glavnom Izabranom, ali isto tako i mnogo različit. Ako smo mislili na Nevillea, roditelji su im se triput suprostavljali Voldemortu, rođeni su dok zamire sedmi mjesec, idu na istu godinu u isti dom, a jedan je čistokrvni a drugi polukrvni, a Voldemort je izabrao samo jednoga. Ako mislimo na Malfoya, obojica imaju istu narav, istu upornost, ista godina u školi, a različiti domovi.“
„Ali Malfoy nije na našoj strani!!“, izustih ja i ponovo se sjetih svog glasa koji nisam čula od ulaska ovamo.
„Ne bih bio baš sigurnan u to, gđice McGuire. Ja sam razgovarao sa Razredbenim klobukom o mislima Malfoya, i on mi je sve objasnio. Malfoy je pripao Slytherinu samo zato što je njegova obitelj godinama u tom domu, a on se njima ne smije protiviti. Klobuk kaže da je Malfoyeva najveća želja osloboditi se ropstva pod kojim se nalazi od rođenja. Mislim da vam je sada sve mnogo jasnije. “
Svi smo bili tako zamišljeni.
„A kako mislite da se pripremamo za to“, upita Hermy nakon nekog vremena.
„Koristit ćete jednu od prostorija koja vam je najpogodnija.“
„Koju??“, upita Pamela.
„Sobu po potrebi“, reče Ron.
„Sobu po potrebi??. Kakva je to prostorija??“, upitah ja jer nikada prije nisam čula za to.
Nakon što mi je Harry objasnio, upitajh:
„Kako ćemo saznati ko je sadmi Izabrani.“
„mislim da vi to trebate smisliti. To je sve što sam vam želio saopćiti. A sada, ako vam ne smeta, napustio bih ovaj kabinet jer sam zaista jako pospan. Ugodnu večer.“
„Ugodnu večer i vama“, odgovorismo.
Kada je Dumby napustio kabinet, svi smo bili zamišljeni i nismo progovarali do povratka u spavaonice, kada smo samo razmijenili riječi : Laku noć.
Te sam večeri dugo ostala budna u krevetu razmišljajući o svemu što sam saznala prošle noći. Sva ta pitanja, a nema odgovora.
Zaspala sam. Sanjam.... Šmrtonoša... govori sve pojedinosti o Harryju Voldemortu... Ovaj ga nagrađuje, i govori mu kako treba da se više približi Harryju kako bi mogao saznati stvari koje će biti dovoljne da dokrajči Harryja.......

-Ashlee McGuire!!!???
-Da gospođo profesor??
-Da li vi mene slušate??
-Naravno gospođo profesor.
-Dajte mi onda recite o čemu sam upravo držala predavanje...
-O pretvaranju stola u svinju??
Namršti se i nastavi lekciju..
Naime, bili smo na satu Preobrazbe i ja sam razgovarala sa Klarkom. McGonagllova je to primijetila i prekinula nas....Hermione mi je šapnula o čemu smo razgovarali...
Poslije časa mi je dala neku dodatnu zadaću.. Mrzim je....
17:00- Velika dvorana
Harry je brzinom munje ušao u Veliku salu i počeo mi govoriti:
„Ash... ti si nam jedina nada!!“
„Molim?? Šta??? O čemu govoriš??“
„Angelina Jonson se povrijedila na treningu metloboja. Da li bi je mogla zamijeniti?? Znam da si i u Smallvilleu bila Gonič.“
„Ali nisam odavno igrala. Ove godine sam imala povrijeđenu nogu a prošle nije bilo prvenstva..“
„Imamo još dva dana da te pripremimo i da ponoviš. Pristaješ li??“
„Pa uredu onda.....“
Nastavili smo večerati a Harry se malo smirio jer je bio pravo zabrinut.
Tada je u Veliku dvoranu ušla ljutita Pamela.„Ash.. bilo bi ti bolje da paziš na zeca jer sam ga našla u ženskom zahodu na petom katu“
„To je nemoguće jer sam ga zatvorila u kavezić..“
„Kavez je zatvoren... Možda ga nisi ni zatvorila nego je pobjegao.. Molim te pripazi ga. Evo ti ga..“
Uzela sam ga u ruke nakon što sam ih očistila jer sam upravo jela. Imao je predivne zelene oći i bio je čisto bijel. Bash je swadac...


Poslije večere su Ron, Hermy i Harry išli na odrađivanje neke kazne u Zabranjenu šumu i ja sam ostala sa Klarkom. Dnevna prostorija Gryffindora se polako praznila. I nije bilo čudo jer je već bilo prošlo 22 sata. Oko 22:30 u prostoriji smo bili samo ja i Klark koji smo se smijali do besvijesti i Pamela koja je pokazivala Nevilleu kako se treba ljubitiJ!
I njih dvoje su nakon nekog vremena otišli. Ja sam sjedila tužna na sofi jer mi je stvarno nedostajalo troje prijatelja. Tada je Klark uzeo svoj bezjački fotoaparat i počeo me slikati. Uspjela sam mu uzeti samo jednu sliku.


PS:Ljudi javljajte da vas ubacim u likove i ostavite pokoji comm.

08:30
Harry, ja i Ron smo sjedili na doručku u Velikoj Sali.....
-Wow!!! Ne mogu vjerovati!!!!- čuh nečiji glas koji je dopirao iza mojih leđa
Okrenuh se.....
-Klark!!!!??? Jesi li to ti???!!
-Ash... ne mogu vjerovati.....
-Ni ja isto.....
Zagrlila sam ga i ostali smo u zagrljaju nekoliko sekundi. Nisam ni primijetila da sam počela plakati.....
-Koliko te nisam vidjela..... Pa zašto mi nisi pisao...??
-Izgubio sam tvoju adresu....
-Daj sjedi sa nama... Društvo.. ovo je Klark Duffin, Klark, ovo su Ron Hermione i Harry- rekoh pokazujući prstom na svakoga posebno.
-Ma znamo se mi već...- reče Harry
-Super onda... A kako te prije nisam vidjela ovdje?
-Bio sam u St. Mungu za magične bolesti. U Hogsmeadu me ujela neka zmija.
-I kako se sada osjećaš?
-Nikad bolje..- reče sa smješkom na licu....
-Baš mi je drago što te ponovo vidim. Zaista jeste.....
*Zajedno smo doručkovali i prepričavali jedno drugom život u posljednje dvije godine. Imamo još samo do petka da se družimo, i školska godina se tada završava... Baš mi je žao.... Neću vidjeti prijatelje koje sam ovdje stekla, ali me tješe govoreći mi da imamo sove, pergamente, pera i adrese onih drugih....
***
Zajednička prostorija u 17:05
-Joj... mrtva sam umorna.... Ona Odbrana od mračne magije me je izludila...
-I mene isto. Ti sreća ne ideš na Stare rune. To je još gore...
-Ma daj Hermione... tebi nikada ništa nije naporno.... Najbolja si učenica na godini...
-Joj Ash.. ne znam kako da ti objasnim.... Tebi se možda čini da je sve to volim... ali i mene škola nekada zamara.... Učim jer želim biti uspješna u životu, a i učenje me nekako opušta... ali ako ima mnogo predmeta... to je onda problem...
-Huh... ja ne slušam samo Bezjačke studije i Stare rune... Eh... sada se sjetih... imamo napisati sastav dug 20 cm o kalašturama, rekao je Hagrid...
-Ma ne brini se. Hagrid je naš prijatelj pa ne radimo kod njega zadaću.
-Super... Ali nemoj zaboraviti Čarobne napitke. Moramo napisati kako se spravlja Umanjujući napitak... i njegovo dejstvo...
-Ajdemo to sada uraditi....
-Kada sljedeći put imamo Napitke?
-Tek u petak...
-Super... imamo vremena... hajdemo malo prošetati....
-Idemo.. i meni treba malo relaxacije
Velika livada blizu Hagridove kolibe 18:00
-....I tako je Voldemort prošle godine ponovo vratio svoju moć... Sigurno si već čula da je pokušao ubiti Harryja ali pošto su im štapići bratski nije uspio....
-Znam... o tome su pisale naše dnevne novine. Ja sam milila da to nije istina i da je ona glupa urednica, Alexandra Nowak sve izmilila.
-Imamo i mi jednu takvu zmiju koja radi kao urednica. Zove se Rita Skeeter. Svakakve je stvari izmišljala... Imam neke brojeve Dnevnog
poroka da ti pokažem... Užas pravi..
-Ej... ajdemo do Hagrida... želim se sprijateljiti sa njim... super je nastavnik.....
-Divna ideja....
*Dok smo prelazile preko travnjaka mogle smo čuti samo muziku tišine i travu koju smo pomjerale krečući se... Kada smo došli do njegovih vrata, čule smo razgovor i zato počele prisluškivati...
-..... ne znam kako da joj kažem....
-Jednostavno... ako ne bude pristala, barem je pitaj da budete prijatelji.... i dalje...
-Ne znam da li ću moći... Može me ismijati pred svima.
-Mislio sam da dobro poznaješ Ash i da znaš kako ona to nikada ne bi uradila..
-Ali...
-Ništa ali... moraš joj priznati da si zaljubljen u nju od prvog trenutka kada si je upoznao. Nemoj napraviti istu grešku kao što sam ja. Sreća pa sam napokon skupio hrabrosti i sa Hermionom sam....
-Oky... priznat ću joj i upitati je da li želi biti moja djevojka...
*I ja i Hermy smo se odmakle od vrata...
Ostale smo bez riječi... Pogledale smo se i shvatile da obje želimo u dvorac... Kada smo došli počeli smo razgovarati.....
-Ne mogu vjerovati... Ja.... zaista ne mogu....
-I... šta si odlučila? Hoćeš li krenuti sa njim?
-Ali ja njega ne volim ništa više od prijatelja.... Ne znam.... Meni se sviđa Klark...
-Molim te dobro razmisli... Nemoj napraviti grešku... Idemo jesti.....
-Ajdemo....
*Ron i Harry su kasnili oko pola sata. Kada je ušao u Salu ja ga nisam mogla pogledati ga u oči... Bila sam baš ćutljiva.... Čim se večera završla otrčala sam do sobe jer nisam željela razgovarati... Oni su ostali u Sali.... U dnevnoj sobi Gryffindora sam srela Nevillea. On je sjedio i bio ja jako tužan....
-Neville.... šta se događa...
-Pamela.... sviđa mi se... ali ne obraća pažnju na mene....
-Ne brini... srediti ću ja to...
*Otišla sam do spavaonice i vidjela Pam...
-Ej.. moramo razgovarati...
-Reci...
-Znaš li onog Nevillea sa moje godine??
-Nemoj mi njega spominjati... Srce me odmah zaboli.. Puno mi se sviđa ali on ne obraća pažnju na mene...
-Idi dolje... čeka te... priznao mi je da je i on zaljubljen u tebe....
Ona je otišla... a ja sam ostala sjediti na svom krevetu razmišljajući o tome kako sam uspjela pomoći još jednoj ljubavi da pogleda svetlo dana, a sama sebi ne mogu pomoći....

Jučer sam bila previše zauzeta da bih pisala post. Cijeli dan sam provela sa Harryem. Meg i ja smo se nešto zakačile i ona je počela vrijeđati moju mamu. Opalila sam joj šamar i počele smo se udarati. Harry je ušao i napao je kada sam mu ispričala šta se desilo. On mi je rekao da nije ljut na mene zato što sam počela tuči jer niko nema pravo da vrijeđa moju majku. Bila sam jako ljuta. Harry me je tješio. Saznala sam da su se Ron i Hermione počeli zabavljati i to me je malo razveselilo. Barem nešto dobro danas.... Sada ne mogu više pisati jer moram da idem na čas pa ću maybe sutra..

-Gryffindor!!!- uzviknuo je Razredbeni klobuk.
Učenici za trećim stolom počeše pljeskati. Profesorica sa šeširom (mislim da se zove Minevra McGonagall) mi skide klobuk i ja sjedoh do jednog momka sa lijepim plavim očima.
-Dobro došla...
-Hvala... Ja sam Ashlee..
-Ja sam Harry... Harry Potter.
-Molim... znači istina je...
-Jeste... Ovo su Ron i Hermione, reče mi pokazujući na dvoje učenika koji su sjedili sa njegove dvije strane.
-Ah.. drago mi je...
-I meni- rekoše oboje u glas.
-A meni nećeš reći ko je prelijepa dama- čuh jedan glas i vidjeh da je to rekla djevojka (djevojčica) koja je sjedila pored mene.
-Ovo je Ash.. Ash.. ovo je moja sestra Pamela.
-Drago mi je- rekoh a ona mi uzvrati smješkom
-Pa.. koja si godina- upita me Harry {Ron i Hermiona su nas gledali i nešto se došaptavali. Svatih da mi se Harry nabacuje}
-Ja.. peta..
-I ja isto.. možemo ići zajedno na predavanja.
-Pa.. ako ne smeta tvojim prijateljima.. naravno..
-Ma ne smeta, ne brini se...
-Ćao obraco.. šta ima...- čuh glas koji je ujedno ljubio Harrya- a ko si sada ti- reče obraćajući se meni.
-Ah.. ja.. ja sam Ashlee.. ali me možeš zvati Ash..
-Ma neću ja tebe nikako zvati, i bilo bi ti bolje da se kloniš mog brata, jer je on već dobro upoznat sa takvim kao što si ti, koje ga samo žele iskoristiti.
-Megan, ne budi nepristojna.. to ne valja. Ujedno sam želio razgovarati sa tobom, sjedi.
-O čemu se radi- upita ga ona.
-Saznao sam da ti nisi moja sestra, već da je to samo Pamela.. Ti si siroče nekih ljudi koje je ubio Voldemort, a Jonsonovi su mislili da si ti kćerka Jamesa i Lily.
-Molim.. to je nemoguće- reče ona sa razočarenjem u glasu
-Žao mi je- reče Harry
-Nećeš ti mene sažaljevati.... ne želim da mi se više ikada obratiš...- reče ona, a oči su joj bile pune suza.
-Žao mi je što ste svi vi ovo morali čuti..- reče Harry
-Morao si joj već jednom reći. Nebi bilo ispravno da ne zna...- reče Hermione
Tako smo uz večeru razgovarali i bolje se upoznavali. Bilo mi je super. Sprijateljila sam se sa Pamelom, Harryevom sestrom i saznala sam da smo zajedno u spavaonici, iako sam ja peta a ona treća godina. Sutra počinju prva predavanja u novoj školi, a do tada ću se opustiti u jako toplom krevetu spavaonice......